Први пут протеклог викенда чланови удружења „Kобасицијада“ на препоруку својих пријатеља из Бекешчабе (Kлуб кобасица), били су гости фестивала у месту Ујкиђош у Мађарској. Тамо су од организатора позвани да покажу како се прави чувена туринска кобасица. Од међународног жирија добили су заслужено специјалну награду.
Мајстори из Турије направили су свежу кобасицу, која је затим печена и свако ко је желео имао је прилику да је проба, а како се чуло сви су били више него задовољни.
– Овај наш наступ је плод успешне сарадње коју негујемо са нашим колегама из Бекешчабе. У априлу били смо њихови гости где смо се срели са председником општине Ујкиђош. Тада смо се начелно договорили да будемо гости на овдашњем фестивалу и представимо нашу Kобасицијаду, а потом је уследио и званичан позив на који смо се врло радо одазвали. Заправо реч је о једној врсти котлићијаде где учествује велики број екипа, тако да смо ми кували котлић, али и правили нашу кобасицу, каже Жељко Попић, председник удружења „Kобасицијада“ из Турије и додаје:
– Јако велика конкуренција је била и нисмо очекивали да ћемо добити награду. Правили смо овчији паприкаш и наше кобасице. Видео сам да су посетиоци фестивала били задовољни, да су препознали наш квалитет јер су се враћали и тражили још. У сваком случају направили смо добру промоцију за Kобасицијаду, Турију, нашу општину, али и Војводину и Србију.
Многи су у Ујкиђошу по први пут чули за Kобасицијаду, прилазили су знатижељно штанду са заставом Kобасицијаде и Србије не били сазнали нешто више. Било је и оних који нису веровали да је могуће направити кобасицу дугу преко 2 км па су Туринци морали да показују фотографије, као и потврду да су 2013. добили признање за највећу кобасицу на свету од Гинисове књиге рекорда.
Догодине Kобасицијада слави 40 година постојања. Опстала је у тешким временима, много тога прегурала преко главе и без сваке сумње овај јубилеј је за поштовање, али и велика обавеза, тако да већ се планира како да се Kобасицијада у сарадњи са локалном самоуправом која препознаје вредност и значај ове манифестације за нашу општину, осавремени, ојача и унапреди. У последњих пар година удружење се подмладило, добило је десетине нових чланова који са собом доносе и свеже, здраве идеје и дух новог времена.
– Поносно носимо ознаку „Најбоље из Војводине“ и трудимо се да оправдамо ово признање. Ширимо круг пријатеља. Имамо одличну сарадњу са сродним удружењима из Мађарске, Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине, као и са удружењима из Србије. Овде смо упознали чланове једног удружења из Словачке где смо такође позвани да гостујемо, а већ смо раније договорили да ове године, заједно са колегама из Мађарске посетимо Румунију и Бугарску, каже Жељко Попић.
Штанд Kобасицијаде био је један од најпосећенијих и свако је желео да проба, да боцне кобасицу из Турије. Многи су се враћали и било је низ питања на која су Туринци стрпљиво одговарали.
– Честитам организаторима фестивала и наши домаћини заслужују све похвале. Били смо сада први пут, али не и последњи. Наишли смо на људе који су позитивни, дружељубиви, каже Здравко Елесин који је међу најстаријим члановима удружења Kобасицијада. Пуних 35 година заједно са својим Туринцима крчу пут Kобасицијади и промовише је пуног срца.
– Не дам се још увек, идем са овим младим људима и трудим се да помогнем. Kаже мени моја супруга, „ди ћеш, видиш како си матор, то су све млади“. Мислим , па нека су млади и треба тако, ал’ кад ме зову ваљда им требам. Мало они хоће да ме воде, мало хоћу и ја да идем, тако да се увек лепо проведемо, дружимо се, упознајемо нове људе. Тако је и сад било.Добили смо специјалну награду, она ће красити наше просторије и лепо је то…
